4 vrste ličnih granica koje vam pomažu da održite mir

 

Foto:pixabay.com

Granice su način da sačuvate svoju energiju i osećaj unutrašnje slobode. One vam pomažu da se ne izgubite u očekivanjima drugih ljudi i da se ne izgubite u toku „mora se“.

Često čujemo o važnosti ličnih granica, ali retko razmišljamo o tome da nije lako „sposobnost da se kaže ne“. Granice — način zaštite energije, mira i osećaja unutrašnje slobode. One pomažu da se ne rastvorimo u očekivanjima drugih ljudi i da se ne izgubimo u toku „mora se“. I imaju četiri glavna tipa — poput četiri zida našeg unutrašnjeg doma.

1. Emocionalne granice — „Kako se osecam — moje“

Ovo je sposobnost da prepoznate svoje emocije, a ne da tražite izgovore za njih i da ne preuzimate tuđe. Kada je neko u blizini ljut, tužan ili kriv, važno je zapamtiti: ne morate da delite svako raspoloženje.

Emocionalne granice vam omogućavaju da se ne „zarazite“ tuđom negativnošću i da se ne osećate krivim zbog tuđih osećanja. Ovo nije hladnoća, već zrelost: možete saosećati, ali ne možete spasiti ceo svet.

Zaštita od fraze: „Razumem da vam je sada teško, ali to su tvoja osećanja — i imate pravo na njih“.

2. Fizičke granice — „Moje telo — moja teritorija“.

Radi se o ličnom prostoru, udobnosti i dodiru. Nekima je prijatno da se grle pri susretu, dok drugi više vole distancu — i obe opcije su normalne.

Fizičke granice takođe uključuju suptilnije stvari: umor, potrebu za odmorom, vreme provedeno nasamo.

Zaštita od fraze: „Želim da budem sam sada — onda možemo da nastavimo razgovor“.

3. Vremenska ograničenja — „Moje vreme — moj resurs“

Nemoguće je održati unutrašnju ravnotežu ako svo vreme posvetite drugima. Često se osećamo krivim kada odbijemo nečiji zahtev, čak i ako smo umorni. Ali odbijanje — nije grubost, već briga.

Vreme — je nezamenljivo, a pravo raspolaganja — jedno je od najvažnijih ograničenja.

Zaštita od fraze: „Nemam priliku trenutno, ali obavestiću vas ako budem imao vremena“.

4. Mentalne granice — „Imam pravo da mislim na svoj način“

Sposobnost da se održi sopstveno mišljenje i da se ne dozvoli drugima da diktiraju šta da se oseća, misli i veruje. Mentalne granice su potrebne kako se ne bismo prilagođavali tuđim stavovima zarad odobravanja.

Možete slušati, razgovarati, raspravljati, debatovati — i dalje biti sami.

Zaštita od fraze: „Razumem tvoje gledište, ali imam drugačije mišljenje — i to je takođe normalno.“

Zaključak:

Lične granice — nisu zidovi od sveta, već filter koji pomaže da se uđe samo ono što je korisno. One ne štite od ljudi, već od osobe — da bi i dalje imala snage da voli, pomaže i uživa u životu.

Brinite o svojim granicama, kao o bašti u kojoj raste vaše „ja“. Tada će u njoj uvek biti mesta za druge — ali bez gubitka sebe.

cluber.com./Pripremila i prevela/Sanja Majdandzić